Istorija

Izglasavanjem Zakona o univerzitetu maja 1998. godine tadašnja vlast je u potpunosti ukinula svaki privid autonomije univerziteta ili dogovaranja sa akademskom zajednicom, a u svim organima upravljanja na univerzitetima i fakultetima preuzela je potpunu kontrolu, postavljajući političku (ne)podobnost kao osnovno merilo u zapošljavanju i otpuštanju nastavnog kadra. Profesori i zaposleni na fakultetima su morali da potpišu neku vrstu ugovora o lojalnosti vlastima, čime se akademska zajednica svela na pukog izvršitelja volje tadašnje vlasti. Iako je veliki broj profesora prihvatio da potpiše ovakav ugovor (većina onih koji su to odbili dobila je otkaze na matičnim fakultetima), to nije značilo mirenje sa trenutnim stanjem. Svesni da je borba u okviru tako uređenih univerziteta i fakulteta besmislena, grupa profesora i istraživača sa Univerziteta u Beogradu je počela da razmišlja o stvaranju nove i drugačije akademske institucije.

Alternativna akademska obrazovna mreža je nastala avgusta 1998. godine kao asocijacija niza organizacija koje se bave obrazovanjem na akademskom nivou, kao i grupe profesora i istraživača sa univerziteta. Cilj AAOM-a je bio da obezbedi dodatno i alternativno poslediplomsko obrazovanje, kao i da otvori put reformi univerziteta, te da ovim putem pomogne tranziciji ka otvorenom građanskom društvu, tržišnoj ekonomiji i demokratiji. Najvažniji zadatak koji je bio stavljen pred AAOM bio je da ublaži negativne posledice spoljne izolacije i unutrašnje represije na obrazovanje u Srbiji. Alternativna mreža se potrudila da postigne usklađenost sa standardima evropske akademske zajednice, a u tome i uspela uspostavljanjem i održavanjem veza sa međunarodnom akademskom zajednicom. Potvrda ispravnog pristupa problemima visokog obrazovanja u Srbiji je i to što je Organizacija ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) AAOM-u dodelila UNESCO katedru za menadžment univerziteta u upravljanju visokim obrazovanjem, čiji je nosilac prof. dr Srbijanka Turajlić.

Od početka rada AAOM-a osnovna aktivnost je bilo organizovanje i izvođenje interdisciplinarnih obrazovnih programa na poslediplomskom nivou. Oblasti iz kojih se izvodila nastava u okviru ovih studija bile su različite – studije kulture i roda, evropske studije, studije politike, tranzicije i demokratije, životne sredine, društva i istorije, studije religije, računarskih mreža, itd. Izbegavajući krutu podelu na discipline, pa čak i na društvene i prirodne nauke, u AAOM-u su razmatrani društveni fenomeni koji su podjednako atraktivni za sve akademske profile, što je dovelo do toga da pojedine kurseve slušaju studenti sa različitih fakulteta. U pet akademskih godina, od 1998. do 2003. godine, više od 600 polaznika je pohađalo nastavu, koja je bila organizovana u 342 kursa, u čijoj je realizaciji učestvovalo oko 300 profesora i istraživača iz zemlje i inostranstva.

Imajući u vidu siromaštvo koje je zahvatilo čitavo društvo, kao i potrebu da studenti imaju stalan pristup najnovijim informacijama od značaja za njihovo usavršavanje, Akademska mreža je, u saradnji sa Studentskom unijom Srbije, formirala računarski centar, koji se koristi za izvođenje nastave, ali pre svega za besplatan rad na računarima i pristup internetu svim studentima.

Iako je osnovna delatnost AAOM-a usmerena ka reformi visokog obrazovanja, puko proširivanje znanja studenata nije bilo konačan cilj AAOM-a. Od izuzetnog je značaja da dodatno obrazovanje koje su studenti dobijali u okviru programa AAOM-a ne postane običan teoretski dodatak prethodno stečenih znanja, već da se ta znanja uspešno primene u konkretnim zadacima i aktivnostima u procesu tranzicije našeg društva. Stoga je Akademska mreža realizovala niz aktivnosti i projekata u oblasti širih društvenih reformi, doprinoseći stvaranju modernog i otvorenog društva, uključujući svoje nekadašnje polaznike u ove aktivnosti. Do sada je realizovano nekoliko projekata i aktivnosti vezanih za različite aspekte i probleme sa kojima se društvo u Srbiji susrelo tokom procesa tranzicije, kao i u neposrednoj prošlosti – tokom 2003. i 2004. godine je realizovan niz seminara i drugih aktivnosti u oblasti promocije ljudskih prava interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije; u oblasti konkretnih društvenih reformi je tokom 2003. godine organizovana serija okruglih stolova, koji su se bavili pitanjima demokratskih reformi u Srbiji; u oblasti zaštite životne sredine je 2002. godine realizovan projekat podizanja svesti o značaju životne sredine za poboljšanje ekonomskog položaja i kvaliteta života pojedinca.

U okviru svoje osnovne aktivnosti – reforme visokog obrazovanja – Alternativna akademska obrazovna mreža je do sada realizovala više konkretnih aktivnosti, među kojima su objavljivanje niza publikacija, organizovanje poslediplomskih kurseva, dve konferencije o stanju i mogućnostima reforme visokog obrazovanja u Srbiji (2001. i 2004. godine).